Julija Ristić Sremac pripada onoj grupi temperamentnih ljudi, kojima su okviri jedne struke, u njenom slučaju ekonomske, isuviše tesni da bi u njima stala sva, od detinjstva sačuvana radoznalost, osećajnost i širina pogleda na svet kao i doživljaj istog. Živog duha, sa obiljem životne radosti, talenta za uočavanje onog lepog, kao i talenta da to iskaže, ona je sa puno sigurnosti, gotovo bez predrasuda, zakoračila u umetničko stvaralaštvo, odabravši slikarstvo, tj. svetlost, boju i liniju, kao uporište i mogućnost na putu pronalaženja svoje umetničke prirode.

U početku zainteresovana za modni dizajn, gde je u jugoslovenskim modnim krugovima i sajmovima mode tokom osamdesetih bila zapažena i često nagrađivana, ona sredinom devedesetih počinje da radi vedute svog grada, Bačke Palanke, sa namerom i željom da makar prividno, na papiru i u pogledu posmatrača sačuva neka stara zdanja, trgove, ulice, kafane i pristaništa, jednom rečju, ona mesta koja nestaju, urušavaju se i povlače pred novim građevinama, građevinskim materijalima i potrebama novog vremena. U pitanju su pasteli, po karakteru izraženo veristički, od kojih su ponajbolji oni primeri, koji osim tog kvaliteta, sadrže i izvesnu nadrealnu atmosferu ("Pogled niz glavnu ulicu 1904", "Nekadašnja štamparija 1941", "Uska ulica 1965"). U toploj gami zemljanih tonova, kojima su definisani i nebo i zemlja, utonuli su trgovi, ulice, kuće i ljudi. Mukli ton prolaznosti prizora podvlači i gotovo sumanuta perspektiva u kompoziciji, zatim prazni i tamni prozori na kućama kao i odsustvo ljudi na većem broju radova.

U inače svedenom tematskom okviru Julije Ristić Sremac, osim navedenih veduta, zastupljeni su radovi sa motivima iz primorja, sa salaša i dunavskih pristaništa, kao i oni sa motivom cveća. Posebnu pažnju zavređuju slike primorskih pejzaža sa pojednostavljenom, skoro klasičnom prezentacijom viđenog ("Sveti Stefan 1", "Mljet", "Perast", "Sveti Stefan 2", "Stena u Petrovcu"). Rađene temperamentnim potezom, u tehnici ulje na platnu, sa dosledno realizovanim motivima nadahnuto izvedenim, ove slike predstavljaju svojevrstan i uzbudljiv koloristički zapis. Sve je na njima protkano snažnom kolorističkom energijom, pretvoreno u dinamični gest i liniju, što za posledicu ima utisak uzbudljivog ritmičkog treperenja prizora. Linijom, bojom i potezom određeni su planovi, definisani oblici i njihova priroda, a bogatom fakturom struktura površine slike. I slike sa motivima cveća rađene su na sličan način i sa puno stvaralačke energije ("Suncokreti 3", "Žuti ljiljani", "Makovi u polju").

Slične poetske osnove i tematske sadržine su i radovi rađeni suvim pastelom na papiru od kojih se mogu izdvojiti oni na kojima je sukobom planova, zatim strmim tmastim brdima koja zatvaraju horizont i kolorističkim kontrastima postignuta određena atmosfera dramatičnosti, poput "Zaliv u Boki", "Stoliv 2", "Radovići", "Stari grad Bar", "Risan", "Pogled na Iločku tvrđavu" ili "Čempres".

Po svim navedenim svojstvima slike Julije Ristić Sremac, a posebno one u uljanoj tehnici, pokazuju autorovu sklonost prema ekspresionističkom i kolorističkom načinu izražavanja vizuelne predstave, dok njeno ukupno slikarstvo ukazuje na nepatvoreni osećaj radosti i zadovoljstva u slikanju, što nesumnjivo pokazuje da je umetnik pronašao vlastitu viziju sveta, svoju sopstvenu slikarsku poetiku.

Čačak, april 2009.

Julka Marinković, istoričar umetnosti